МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ

Молитва Пресветој Богородици, састављена у женском Манастиру града Шуји у Ивановској области

Мајко Божја, удостој ме лика Твог небеског материнства. Исцели душевне и телесне ране чеда мојих (имена), које сам им својим гресима нанела. Потпуно поверавам своје дете Господу моме Исусу Христу и Твом, Пречиста, небеском покровитељству. Амин.

БОЉЕ СЛАВУ СЛАВИТИ НЕГО НА ПОРОДИЦУ НАВЛАЧИТИ ГНЕВ БОЖИЈИ

Помаже Бог браћо и сестре! Вероватно сви већ знате да све славе који падају у току поста треба да се посно прославе.Ко слави славу треба да испоштује и да направи посну трпезу. Многи из незнања а многи из немара под окриљем много оправдања се спремају да на тако велики празник направе мрсну трпезу. Боље је не славити славу тај дан него се тако огрешити и навлачити на целу породицу гнев Божији и Свеца заштитника породице, јер је то велика увреда. Осим што нарушавате мир и спокој породице ви тако још наводите на мрс и своје госте који би тај дан такође требало да посте без обзира што није њихова крсна слава, тако да је ваш грех још већи. Зарад напретка вас и ваше породице, ако прослављате славу урадите како то Бог налаже јер није вредно зарад парчета меса такав грех чинити. Добио сам неколико порука са питањима браће и сестара да ли мора Свети Никола да се посно слави и зашто зато сам решио да напишем ову објаву.
Не замерите и праштајте, грешни слуга Божији.

O OДНОСУ ПРЕМА РОДИТЕЉИМА

После Господа немамо веће добро од својих родитеља. Господ каже:" ја сам тај који зачиње плод у утроби мајке". Родитељи су оруђе у рукама Господњим, Господ благосиља брак. Потребно је време да се попуни број оних павших анђела који су отишли са сатаном, а Бог је и за њих, духове злобе, Бог. Они су високоинтелигентна бића, али за њих нема ни мира ни покоја.
Ми тражимо помоћ од родитеља и кад их замолимо, они раскрваре своје родитељско срце и чине нам по вољи оно што је добро.
Нема мира ако мислено ратујемо са родитељима. Духови злобе гледају да се ми по сваку цену огрешимо о родитеље. Тада они стичу власт над нама, а ми мислимо да је неко други крив. Многи то увиде, па поправе мисли. Ја увек то кажем - неки прихватају, а неки су сувише горди. Што дајемо, то нам враћа.
Не грешите се о своје родитеље јер они неће заувек бити са вама!!!!!

ЉУБАВ ПРЕМА БЛИЖЊИМА

Наши интереси нас много спутавају у животу. Имамо пуно планова и све их вршимо у журби и не приметимо кад вређамо неку личност или интересе наших ближњих.

Кад се огрешимо о своје ближње, не грешимо се према тој личности, него се грешимо лично према Богу, зато што Бог тајно почива у свакој души и у свему, и какав је наш однос према ближњима, такав је наш однос и према Богу.

Ако се ми, према онима који према нама имају љубав, опходимо са љубављу, а према онима који нас мрзе враћамо истом мером, ОНДА НИСМО НА ДОБРОМ ПУТУ.

Ми морамо, као Божија деца, да имамо Божански. Христов карактер, пун мира, љубави и доброте. Господ нам је показао, док је био у телу, да се склањамо од зла, да се не противимо злу, а не противити се злу значи САЧУВАТИ МИР.

Ако се противимо злу, оно жели да враћа истом мером и тада настаје ратовање, а то је храна духова под небесима.

- Свети владика Николај Велимировић -

ДЕЦА И РОДИТЕЉИ

Ако не послушамо наше родитеље и остану ожалошћени на нас, имаћемо целог живота последице због те непослушности. Ако су наши родитељи безбожници и отворени непријатељи Божији, онда они нису под заштитом благодати Божије. А пошто наши родитељи нису противници Божији, онда имамо последице ако их не слушамо. Не знам каквим жељама да се руководимо, ако немамо благослов родитеља - не иде како треба. Родитељи имају велику власт над децом и да што год пожеле и помисле својој деци да се то остварује. Зато родитељ мора добро да пази како мисли својој деци. Родитељ мора много да трпи и све да прашта.

Реч родитеља је светиња

Када је дете непослушно, треба му са расуђивањем "ломити" вољу, да би се научило да је реч родитеља светиња и да мора да слуша своје родитеље, јер му преко њих долази благослов од Бога. Када се дете научи да поштује своје родитеље, онда оно постаје способно за живот, јер ће знати да поштује сваког човека.

О васпитању деце

Тако и родитељи своју децу за малу ситницу грде. Не умеју да лече децу благим и тихим речима. А када је потребна и строга реч, треба дете да осети да је и она из љубави. Зато је грешка родитеља да дете каштигују када погреши, јер тиме се не постиже циљ. Него када се смиримо , детету у чистој љубави треба рећи да је погрешило и да мора да добије неку казну. Ако се то понови, онда треба јачу казну применити, и тако се дете лечи.
ОТАЦ ТАДЕЈ

О СВЕКРВИ И СНАЈИ

Мајка жели да се њен син ожени, али када се син ожени снаја може да буде андђео , али деси се да је мајка никако не подноси. Споља је углађена и пристојна према снаји, ништа се не примећује, али изнутра је подноси. Снаја у том случају треба да се помоли Господу да јој пода снаге да истински заволи свекрву као рођену мајку, и да Господ пода благог Анђела њеној свекрви и да све буде добро. Мајка је обично љубоморна на снају, јер јој је снаја "отела" сина који се, после женидбе, како мајка осећа, окренуо својој супрузи, и због тога бива тешка ситуација у породици, нема мира, нема спокоја. Једини лек је у молитви Господу и дуготрпељивости.
Отац Тадеј

ЧАСНИ КРСТ КАО СИМБОЛ И ЗНАК ХРИСТА

Часни крст је најсветији знак и символ наше вере. Све Свете тајне се свршавају призивом Светог Духа и печатом крста: крштење, мирпомазање и божанска евхаристија. Сви свештени благослови су у знаку крста. Свештени храмови, свештени предмети и одежде освећују се часним крстом. Незамислива је било која лигургичка радња или скуп без крста. Крст је и највернији друг сваког православног хришћанина, од тренутка кад се родимо до наше смрти. Крстом се означава и гроб сваког хришћанина.

Крстимо се често, стављамо знак крста на груди, у станове, на аутомобиле, на радна места, и као што пева Црква: "Крст је чувар целе васељене, Крст је лепота цркве, Крст је царева моћ, Крст је верних потпора, Крст је слава анђела и демонима рана. Крст је још не само најсветији и најдражи, него и незаменњив хришћански символ. Без њега је незамислива Црква Христа распетог. Зато јеретици или не указују дужно поштовање часном крсту, као протестанти или евангелици, или га сасвим неподаштавају као Јеховини сведоци.У Старечнику пише како је св. Јован питао демоне чега се они највише боје код хришћана, и они ус му одговорили: "Од три ствари имамо страх: од онога што носите око врата, од онога чиме се шкропите у Цркви, и од онога што једете на литургији." Онда их је он поново упитао: "Чега се од свега тога највише бојите?" И одговорили су му: "Кад бисте добро одржавали оно што једете на литургији нико од нас не би могао наудити ниједном хришћанину."Дакле, оно чега се демони највише боје јесте крст, крштење и божанско причешће.

Моћ часног крста

Благодат и сила часног крста се не налази у његовом облику, тј. самим тим што је крст, него је његова сила у томе што је то крст Христов, средство којим је Христос спасао свет.

То је жртвеник на који је Христос принео самог себе за цео свет. Сва кеноза, поништавање, мука, бол, смрт и све што је преузео за нас, врхуне у крсту. На крсту је доживео највећи бол и понижење за нас. Због нас је постао проклетство да би нас ослободио проклетства од греха и закона. Целокупно дело Христово, сво Његово човекољубље сажима се у крсту. Св. Григорије Палама нам приповеда како је неко иронично упитао једног од богоносних отаца да ли верујеу Распетог, овај му је одговорио: да верујем у Онога који је распео грех.На крсту је Богочовек разрешио трагедију људске слободекоја је проузроковала непослушност првостворених, и будући послушан до смрти, и то смрти крсне." (Филипљ. 2, Тако је поново усмерио нашу слободу према нашем Творцу, Тројичној Богу. На крсту је победио смрт ‡ смрћу смрт уништи ‡ тиме што је нашу смрт учинио својом, а својим васкрсењем нам је подарио живот и нераспадљивост. Преко крста нас је спријатељио са Богом Оцем и подарио нам опроштај грехова.На крсту је на најубедљивији начин показао да нас воли безграничном љубављу, чак и у часу док Га распињемо. Кроз крст нас је привео и ујединио у једно тело, нас, своју расејану децу; срушио непробојни зид који нас је делио и "саздао у себи новога човека." (Еф. 2, 15). Крстом је очистио и осветио небо, ваздух и земљу, будући да је распет испод неба, подигнут у ваздух, а Његова пресвета крв се пролила по земљи. На крсту је принео општу жртву за целу земљу и опште очишћење за целокупну људску природу. Отуда је страдао ван зидина града и изван Соломоновог храма, примећује св. Јован Златоусти. Својим распећем, "уздизањем пуним смирења" како каже једна древна молитва, уздигао је и нашу природу која се "кроз лажно уздизање и сујетно кретање спустила до âда". На крсту је показао да овај свет није последња реалност, него само пут према последњој стварности. Наравно, уколико се у овом свету крстоносно боримо против нашег егоизма. Тако је поново успоставио позитиван смисао овога света.

На крсту је открио себе као јединог доброчиниоца и спаситеља, избавитеља и животодавца универзума, и коначно осујетио свако дело ђавола, његове методе и заблуде, моћ и власт коју је имао над људима.