Наши интереси нас много спутавају у животу. Имамо пуно планова и све их вршимо у журби и не приметимо кад вређамо неку личност или интересе наших ближњих.
Кад се огрешимо о своје ближње, не грешимо се према тој личности, него се грешимо лично према Богу, зато што Бог тајно почива у свакој души и у свему, и какав је наш однос према ближњима, такав је наш однос и према Богу.
Ако се ми, према онима који према нама имају љубав, опходимо са љубављу, а према онима који нас мрзе враћамо истом мером, ОНДА НИСМО НА ДОБРОМ ПУТУ.
Ми морамо, као Божија деца, да имамо Божански. Христов карактер, пун мира, љубави и доброте. Господ нам је показао, док је био у телу, да се склањамо од зла, да се не противимо злу, а не противити се злу значи САЧУВАТИ МИР.
Ако се противимо злу, оно жели да враћа истом мером и тада настаје ратовање, а то је храна духова под небесима.
- Свети владика Николај Велимировић -
Нема коментара:
Постави коментар
Помаже Бог,коментариши