СВЕТИ СТАРАЦ СИЛУАН АТОНСКИ- О ЉУБАВИ

Од младости сам волео овако да размишљам: Господ се вазнео на небо и очекује нас тамо.

Али, да бисмо били са Господом, треба да смо Му слични, или да смо као деца – смирени и кротки и да Му служимо. Тада ће се испунити речи Господње: Где сам ја онде ће и слуга мој бити, и бићемо са Њим у Царству Небеском. Међутим, сада је моја душа мрачна и клонула и не могу да уздигнем чисту молитву ка Богу, немајући суза у себи којима бих оплакивао своја зла дела. Усахла је душа моја и изнемогла од рђавог живота…

О, ко би ми запевао ону песму, коју сам од младости толико волео, о томе како се Господ вазнео на небо и како нас много воли и жељно очекује. Ту бих песму са сузама слушао, јер је жалосна душа моја наземљи.

Шта се догодило са мном? Како сам изгубио радост и да ли ћу је опет задобити?

Плачите са мном све звери и птице, шуме и пустиње. Плачите са мном сва створења Божија и утешите мој бол и тугу.

Ево на шта мисли душа моја: Колика је била туга Мајке Божије када је остала на земљи после вазнесења Господњег, када ја који тако мало волим Господа, ипак тако силно душом чезнем за Њим?

Она нигде није забележила тугу своје душе и ми уопште мало шта знамо из њеног живота на земљи, али знамо да савршенство њене љубави према Сину и Богу не можемо разумети.

Срце Мајке Божије, њене мисли, цела њена душа, били су обузети Господом. Међутим, њој је било дато још нешто: она је волела људе и пламено се молила за њих, за нове хришћане, да их Господ укрепи. Она се молила за цео свет, да се сви спасу. У тој молитви она је налазила радост и утеху овде на земљи.

Ми не можемо постићи савршенство љубави Мајке Божије, али знамо следеће:

Уколико је већа љубав, утолико је веће страдање

душе.

Уколико је потпунија љубав, утолико је потпуније

познање.

Уколико је ватренија љубав, утолико је пламенија

молитва.

Уколико је савршенија љубав, утолико је светији

живот.

Нико од нас не може достићи пуноту љубави Мајке Божије. Нама је потребно Адамово покајање. Па ипак, уз помоћ Духа Светог који нас учи у Цркви, и ми делимично разумемо ту љубав.

Из књиге“Поуке старца Силуана“

Поуке.орг

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ:ПОРЕД ОВОГ МАНАСТИРА У РУСИЈИ НЕ КРЕКЕЋУ ЖАБЕ

Феномен који се десио у руском граду Казању, жабе су престале да крекећу и узнемиравају Раифски Богородичин манастир.Када жабе престану да крекећу зелена жаба и Раифски Богородичин манастир Казањ.Руски град Казањ се налази у Републици Татарстан у централном делу Русије. Казањ је чувен по томе што је у њему пронадјена у средњем веку чудотворна икона Богородица Казанска за коју се сматра да је спасила Русију у другом светском рату. Поред тога, Казан је град на реци Волги, осми је град по броју становника у Русији и има неколико познатих манастира, џамија и синагога.

И у Казању се десио један занимљив феномен, жабе су престале да крекећу.

Наиме, Раифски Богородичин манастир који је у 17 веку основао испосник Филарет налази се на Раифском језеру. Манастир је имао бурну историју, рушен је и затваран, посебно након Октобарске револуције и доласка комуниста на власт. Задњи монаси у храму су брутално побијени 1930 године од стране совјетске комунистичке власти и од тада манастир није живео.

Године 1990 је манастир враћен Руској Правсолавној Цркви да би 1991 манастир био званично отворен и у њему борави мушко монашко братство. Монаси су почели са службама и молитвама. Манастир се иначе налази на Раифском језеру окружен лепом шумом и крај је пун жаба које су јако крекетале.

Ко није имао прилику да се упозна како крекетање жаба зна да буде гласно и да нервира, тај не зна о чему се овде ради. И због тог крекетања које није престајало, монаси су стално били мање или више узнемирени. И један монах одлучи да се молитвом обрати Богу и умоли га да сам Господ ућутка жабе, да жабе престану да крекећу.

И десило се чудо. Жабе су заћутале и ћуте и не крекећу и дан данас у близини манастира.

Научници су почели да испитују феномен шта се десило. Жабе нису нестале, само су заћутале, не крекећу. То јест не крекећу до километар удаљености од манастира. Када се однесу километар даље од Раифског манастира одмах почну да крекећу из све снаге. Али поред Раифског Богородичиног манастира не крекећу.

Онда су увезли жабе из Француске, да испитају да ли је то утицај само на локалне жабе или и на друге жабе. И француске жабе су ућутале поред манастира.

И ћуте још увек. Не крекећу. Не нарушавају молитву Богу.