Незадовољни су дека и бака (отац и мајка), али ми не треба да заборављамо да су и они били незадовољни нама, када смо ми били мали. Ми ни не памтимо, када због нас није остајало времена ни да одспавају, ни да предахну, то јест, они су живели у сталним бригама, старајући се о нама.
Сада смо ми дошли на ред, треба да трпимо старачко гунђање и да се старамо о родитељима с таквом љубављу каквом су они окруживали нас у нашем детињству. Бог нам коначно пружа могућност да "угасимо" наше детиње гунђање. И то је правично. Ако се не сагласимо с тим, наћи ћемо се као велики дужници. Узгред речено, и од жене, и од деце, страдамо, да би платили за сопствене безобразлуке.
Нема коментара:
Постави коментар
Помаже Бог,коментариши