ОТАЦ ТАДЕЈ О МЛАДОСТИ,ТУГОВАЊУ КАДА МУ СЕ УПОКОЈИО ДУХОВНИК

Када је умро мој духовник Отац Амвросије многе године провео сам у великим душевним мукама. Туга је раздирала душу. 
Страх који сам нахватао још у детињству мучио ме је поново.Бојао сам се да старији неће бити задовољно са мном и никад нисам могао да одахнем.
- Шта сте тада чинили Оче Тадеј?
Како кад. Најчешће сам узимао хармонику, одлазио у самоћу и свирао (отац је волео стару народну музику, руске и духовне песме и хармонику). Одувек сам волео музику, и то ми је доносило утеху. Понекад сам сам себе питао: Шта хоћеш? Јеси ли гладан, јеси ли жедан, го, бос, болестан? Све је Бог дао, па шта хоћеш онда? Но ипак, душа је туговала и тражила да је неко утеши али није било никога да је утеши.
Ишао сам код појединих духовника, тражио савет, али ни то није помагало. Тако је то било док нисам прочита "Пут ка Спасењу" од Св. Теофана Затворника ( Вишенског ) и Господ је помогао. Кад нема никог од људи да нас утеши, онда Господ и кроз књигу долази да обрадује душу.