Зашто се противимо вољи Божијој? Зато што смо у рату духовном.
Живот овде на земљи је непрекидна физичка и умна борба. Рат је прво мислени, па кад више не можемо мислима, онда се обрачунавамо мећу собом. Ми смо у таквом стању на земљи и мислимо да се ми боримо за веру. Ми као јединке ништа не можемо да учинимо за веру, него само ако се ујединимо у једно, онда је то снага и моћ. Ми смо дужни да се боримо, јер смо деца падших родитеља и наши непријатељи, мислене силе, нас стално одводе са правог пута. Непријатељ већ малу децу учи да се противе родитељима. Зна непријатељ добро да ће, ако се још као деца противе родитељима, лако управљати с њима целог живота и биће његови.
Има људи који су од рођења кротки, благи и добри. То је и сва њихова награда од Бога. Много је више у свету жустрих и тврдовратих људи који морају проћи кроз многе невоље, али који са сваком победом коју задобију над злом у себи, примају радост као дивну Божију награду.
Нема коментара:
Постави коментар
Помаже Бог,коментариши