Коме год поклонимо срце, сви нас могу оставити, израњавати. У нашу чисту, Божанску љубав духови злобе убацују мисли и гледају да нас заробе. Божанска љубав је бесконачна, свеобухватна, а ми постајемо једнострани, заробљени, не само за жива бића, него и за мртву ствар која је безвредна. Наше је срце заробљено за земаљске ствари и ако их неко отме - оно болује. Само са Богом можемо имати јединство љубави, прво са Богом, па онда са рођенима и ближњима.
Не смемо бити идоли један другоме јер је то Господња воља.
Не смемо бити идоли један другоме јер је то Господња воља.

Нема коментара:
Постави коментар
Помаже Бог,коментариши